Srpski književni glasnik

844 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

реалистичким и позитивистичким схватањем људи и живота, са својом љубави према природи и пантеистичким схватањем природе, са својом занимљивом мешавином латинске и словенске меланхолије, са својим детерминистичким схватањем личности, са свима уметничким 0с0бинама свога талента, и са свима својим недостацима.

|

0 пло таге! О тло таге! о зоугштапа

Уосе ст ешрје длаћано 1 споге!

бргно, сће Је рјасће арге е г1запа

Е Гог пе (гассе ост! регуег5о штоге!

Јо та ггајиз! Јп |[е, рег оге ед оге

Е аПа гтап уНа (па ргојопда е агсапа

Стез] рег Ја пла уба анто ујкоге. КонтесА ЛАРА.

Те је лепе стихове контесе Ларе, једнога лепога сунчанога дана, прочитала лепа Даринка, главна јунакиња једне врло успеле Ћипикове приповетке, пошто се раније искупала у мору и излежала по жалу, прочитала, затворила књигу, и погледала на Јадранско Море... Широко, моћно, плаво и тешко прострло се оно пред њом са свима својим бојама, под пуном светлошћу, са свима фосфоресценцијама и фантасмагоријама; оно море о коме су певали народна песма и дубровачки песници, Бајрон и Д'Анунцијо, Јован Дучић и Алекса Шантић; оно море чији су сунчеви заласци тако живописни и тако сетни; оно море преко кога су некад хитали Млецима млетачки пирати доносећи у њих славу, уметност, и злато; оно море у које је Антица, из истоимене Ћипикове приповетке, гледала чекајући свога морнара са Леванта, и Јелка када се, сва несрећна, осетила девојком-мајком (Јелка), и Цвета пре удадбе (Цвијета); оно море које је разбијало досаду доктору Марију, преко кога се, са љубавном раном у срцу, растављајући се са драгом, превезао и сам писац (Па Растшанку), и преко кога ћарлија весело маестрал, онај маестрал који је дум Фране тако много волео (Сукоб); оно море, најзад, под чијим се