Srpski književni glasnik

; 4 4 ј 2:

>"

раде :-

у ФА

".+ . “

4

,

и -љ “

умре ве трв п Ги мане со

Иво Ћипико. 847

и рђавог, и изгубили од традиција по нешто старо и рђаво, и по нешто старо и добро, задржавајући увек неке специфично расне особине. „Становништво је“, каже. Симо Матавуљ на истоме месту, „састављено из старосједелаца Хрвата и ускока Срба из Босне и Херцеговине“. Спојив своје козерске и трубадурске особине које носе у раси и, кад се томе дода оно јужно сунце које ствара Бомпаре и Руместане и, уз то, крутост и одурност Срба ускока и нежност и болећивост Хрвата, добили смо једну расу у којој живи, како Матавуљ каже, „нежан трубадур, крут ускок и вриједан тежак“. Ту се за ружну реч гине, а с лепом се и гвоздена врата отварају; ту, још и дан дањи, народ пева љубавне песме на нимало платонски начин; ту се шали на талијански начин, свирепо и тешко; ту се лаже као што се лаже свуда на југу; живи, као под топлим сунцем, немарно и лако, као онај Додеов Сиди Лакдар који чека да му зрела смоква падне у уста; ту се мисли и осећа нешто просто, али ведро и јасно; ту се, најзад, много прича, прича на начин Кањошев, ту се рађа са „вољом ка фабуловањем“. У две речи, таква изгледа Далмација за коју блажена памет Доситеја Обрадовића (АЖивош и Прикљученија, [| свеска) каже „и само име Далмација пољуби ми се“, и за чији народ каже да је „блаженство и рај на земљи с онаковим светим и добрим људима живити“. Кад свему томе додате и ону чудну и разноврсну природу, која можда и условљава људе те врсте, са својим масивним и дивљим стенама, и доста питомим долинама које, са својим увалама, доцима и разузданим потоцима, у свима правцима силазе мору, и носе свака своје боје, искривљене линије и своје облике који се ту на мах кидају и заустављају; и кад се, поврх тога, сетите да све то оперважава Јадранско Море на чијим обалама има развала и градова из старих времена, над којима стражаре стари јабланови; па онда додате меланхоличне сутоне кад сунце почиње да залази, а сенке с брда падну на море и душу, док масивне стене личе на залутале гиганте; кад, уз мае-