Srpski književni glasnik

ЕЕ Иво Ћипико. 849 пасивну душу; треба поменути, даље, јер су с тим у вези, и познате процесије и молепствија за кишу приморских католичких сељака, које је Марко Мурат описивао 6ојама, а Магавуљ и Ћипико речима; треба, даље, поменути и приморски где се, крај зидова, сунчају и левентују сиротиња, старци и просјаци, и младе девојке после купања које суше „бијелу чисту пртенину“ и где деца, као врапци, жаморе, играју се, и туку, — јер јеи то потребно да би се лепо схватио један део приморске савести, онај левентски, и са вољом „ка фабуловањем“; треба поменути, даље, и оне познате тешке, гломазне и модре приморске кише које трају по читаве недеље, и упијају се у кости, мозак и душу Ћипикових личности из многих приповедака; и оне топле јужне ветруштине, и хладне зимске, које, као у На Граници, заурличу своје оргуљске мелодије кроз дубраве и преко голети, или за гоне тешке приморске облаке, завијају их и захуктају, те стварају све оне лепе описе у Ћипиковим приповеткама, или заваљају по мору таласе који су лепу Даринку из добре Ћипикове приче избацили на једно пусто острвце; и 6орове, и густе шуме глухаћа и јасно-зелених планинки, јер су то основне боје Ћипикових пеисажа; и, најзад, и Бенковац, и Кистање, и Врлику, и Книн и Дрниш и сва остала већа места из Северне Далмације, јер су ту, махом, они спахилуци по којима таворе и кулуче личности из За Крухом и Паука и многих других приповедака, јер се и тиме, већим делом, могу да објасне многи односи о којима ће доцније бити речи.

Ц После даних сцена, декорација и софита, треба приказати и личности које се крећу по тим сценама. У главном, Иво Ћипико је књижевни хроничар приморског и загорског сељака. Преко сцена једва ако наиђемо на два-три „грађанина“ који су ту, махом, да покажу морални контраст та два сталежа. Јер, Иво Ћипико воли

свога сељака са свима његовим манама и особинама. 24