Srpski književni glasnik

# =

Иво Ћипико. 851 више речи кад будемо говорили о самој личности Ива Ћипика. У Пауцима је преставник тих односа Раде, син Илијин. Он, додуше, хоће и у туђу жену, али за то зна да сељак нерационално обрађује земљу, да непаметно живи, и да ни у шта не цени свој рад који улаже у обрађивање земље. (Пауци, стр. 51). Од нових односа, у Па- · уцима су наглашени и први знаци обавештавања народа "о земљорадничким задругама и користи од њих, утисак који оне остављају на њих, гунђања против њих, и хвале разборитијих сељака. Ту је и поседник Тадић који тражи, у општинском одбору, да се уведу Рафајзенове благајнице, да се просвећује народ, поправљају путеви, и чи. новништво доведе у ред. У осталом приповеткама је такође описан тај занимљив сукоб „старих“ (шјор Лука, шјор Кеко, шјор Менего) са „младима“ (дум Франо, шјор Мико). Као прави социјални писац и добар посматрач, он је ушао и у односе приморских зеленаша и сељака, један однос који је у Далмацији врло чест, и који је велики део народа бацио у Америку на милост и неми: лост. Тај однос је Иво Ћипико нарочито приказао у Пауцима. Газда-Јова је класичан представник тих „паука“ који, помоћу суда и рђавих људи, купује једно имање покојног члана једне породице за триста талира, а про даје га тој истој породици за две хиљаде талира. Сем тог главног „паука“, Ћипико је на другоме месту описао и друге и мање „пауке“: шјор Бепа, шјор Луку и друге, и њихову свирепу филозофију: „Тако свијет иде. Свако гледа своју корист“.

Но, од свих тих личности, његова је симпатија највише на страни сељачкога света. По њему, то је једини "добар, природан и искрен сталеж. И у њему има по . нешто рђаво; али, за све то крива је култура, они „горе“, и варош у коју сељак мора да долази за своје потребе. Сам по себи, у својој интимној природи, он је морално здрав, весео, природан и склон само на добро. И Иво Ћипико воли тај тежачки свет на начин како га је волео

___један Жан-Жак Русо. Он воли и њихове примитизне

54