Srpski književni glasnik

856 Српски Књижевни ГЛАСНИК

јако развијена. Кооперација и лична иницијатива јесу главне полуге живота и рада у милијардама милијарда ових животиња.

Међутим, познато је да се мрави из разних колонија и разних врста често кољу и ратују међу собом. „Кољу се ко жути мрави“ вели једна српска изрека.

Мрави ратују са знатном тактичном вештином. На маршу поред смакнутих колона корачају с обе стране редови и стражари а напред иду извиднице и предводнице. Колона на маршу иде и у воду и у ватру; предњи одреди трупима својим често граде подлогу за прелаз следећих. — При прелазу преко мање воде скопчавају се ногама градећи као неку живу моштаницу, преко које друштво прелази.: На исти се начин по некада спуштају и са високих дрвета. — Прелаз преко речица извршују мрави још и на ове начине. Извиднице ће потражити место, где би се два дрвета на наспрамним обалама гранама својим додиривали изнад воде, па ће довести колону целу да пређе преко тога моста у ваздуху. Ако се то не нађе, колона ће ићи дуж обале до кога песковита брода, где ће сваки мрав узети мрву дрвцета и на њој се навести згомилавајући се у неку врсту сплава или плуте, од које ће се — кад се преувелича — комади одвајати и на другу обалу прелазити. Ово ће се понављати док се сва колона не превезе. (Ромен с 1 стр. 129).

У борби се истичу поједине храбрије особе; а све су храбрије кад се у друштву боре но у појединачном сукобу. У борбеном заносу по неке се групе избезуме, па и не знају за опасност.

Мисли се да обичан повод ратовању мрави јесте отмица туђих ларви, које победиоци доносе у своје мравињаке да им се тако брже умножава колонија. Вероватно је да нападачи од туђина отимљу и његове домаће животиње и његове резерве у храни. Интересно је, међутим, поменути да они мрави који ратују да заробе

· Виусћпет Апз дет Сејзгегеђеп дег Т!ете. Стр. 114, 115).