Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ. 863

уливају такво нарочито поштовање својим спољашњим

изгледом : црном мантијом која се лепрша, озбиљном и достојанственом брадом, окружени помагачима, ретко без бар два или три ђакона, да је било потпуно немогуће замислити некога из њиховог реда да се стави на чело ратника или да на себе навуче војничку униформу. „Предео кроз који смо јахали није био више онако страховит, али ипак тежак и доста опасан. Прођосмо

_једну зграду много лепшу од оних које смо до сада

имали прилике да видимо: очевидно приближавамо се престоници. Видесмо једну цркву и широм разгранато дрво; ово последње ствар је ретка у Црној Гори.

| „Пут је постајао све бољи и бољи. Стене су бивале ређе и већ се могао пустити кас. Сазнадосмо да прилазимо крају нашег путовања, и наши плашљиви погледи

_ пратили су правац који нам је указивао ађутант. Најзад

се чу: „Владика долази!“ и ми у највећем узбуђењу јурнусмо у сусрет. Један вод коњаника ишао је к нама брзим ходом, у облаку прашине, а затим опазисмо да мамузнуше коње и брзо пређоше у галоп. Ускоро смо.

не исука сабљу и не исече печење у комаде. Онда сви узеше по

парче меса прстима и поједоше га тако. Што се тиче пића, било је

само воде на једној чесми у близини, где се сви напише како је ко умео: неко шеширом, неко шлемом, неко рукама, и тако даље. После ручка поворка настави пут, и у вече стиже на Атиње, где је Владика био спремио за Краља једну собу прилично удобну. ФридрихАвгуст ту проведе нећ, и сутра дан врати се у Далмацију са својом свитом, истим путем којим је и дошао, окружен Владиком и осталим Црногорцима који су га допратили дан раније. Овај излеш у Црну Гору доказује јасно да је Краљ Саксоније обдарен великом траброшћу, јер су Црногорци не само врло мало цивилизован

народ, него су п осветољубиви, крволочни, ч презиру странце

који долазе код њиг. Што су они оставили у животу ФридригаАвгуста и његову свилаџ, тао је јамамчно стога шлао је он Краљ и што по само име има огромног утицаја на њих“.

Додајмо да је Фридрих-Август био, да најблаже речемо, врло ексцентричан тип, и да је (срећом по Саксонце) све време које је

___провео на престолу посветио манији за ботаником и гала-призорима ___које је сценирао његов гениалви церемониал-мајстор.