Srpski književni glasnik

864 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

могли да их распознамо сваког понаособ. Ми исто тако показасмо да желимо да се што пре сусретнемо. Нама

мрнарима, бедним јахачима, ово није била тако лака

ствар. Многи од нас, гледајући да не исклизе из седла, нису имали времена да обрате пажњу на страну од које је долазио Владика.

„Забуну, коју је произвела мешавина њихових ко-

њаника с нашим, још је више појачала ревност ђаволских варвара који су палили плотун за плотуном. Они "су мамузали и шибали своје коње... На срећу, наши су били мирни, више уплашени лармом но узбуђени трком, а при том врло уморни од данашњег путовања. Да су се они понашали онако као коњи наших нових пријатеља, писац овог извештаја тешко да би био у могућ. ности да каже много речи о Црној Гори, јер би се, после овог метежа, јамачно нашао негде у Херцеговини.

„Забуна нас није спречила да из целе групе не“

учини на нас велики утисак једна фигура, за коју смо знали да то мора бити Владика. Он се одликовао местом које је заузимао, као и својим оделом, али много више својом природом. Његове џиновске пропорције бациле би у засенак највишег коњичког гардиста из три наше регименте. Имао је нешто мање од седам стопа висине, са огромним плећима, мускулозним мишицама и ногама. Задржавајући коња уздама, он нас поздрави:

— Вопјошт, Мезтешг5 !

Његово лице било је пуно, са врло љубазним и пријатним изразом. Очни капци били су опуштени и изгледало је да их диже с тешкоћом. Његова коса и бркови били су црни. Коса је падала у коврџама преко

широког потиљка; бркови су били увртени на завоје..

Кад сјашисмо, сложисмо се да је Владика најлепши примерак човека каквог смо икад видели. (Ме а! аостеед (ћа!

ће Вазћор жа5 ће Нпезе зрестеп ог а тап !ћаг апу ог

из ћад еуег зееп). Капетан Н., који је имао шест стопа висине, стајао је поред Његовог Преосвештенства и једва му је допирао до рамена. — Његово тело изгледало је