Srpski književni glasnik

Мр А М" |

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ. 865

ванредно снажно и лепо сразмерно, изузевши руку која је била сувише мала за законе правилне симетрије. Као што смо се доцније уверили, та је рука омиљена таштина Владичина, и он стално носи рукавице, чак и код своје куће. Његов спољни изглед нема ничега клерикалног; његови бркови имају пре војнички но свештенички карактер. И ако је имао браду, она никако није личила на духовничку. Она је изгледала као аустријанска, само још претерана. Његово одело било је сјајно, делом турско, разуме се, делом аа пришт. Обичан фес красио је чело, а његове чакшире биле су турске. И остала опрема била је сјајна, али сумњам да се може уврстити у признату моду ма какве земље.

„Неко може помислити да ће ова висока и снажна особа, стављена на чело једног дивљег племена, имати неотесане манире. Владика је очевидно био џентлмен од природе. Његови манири су такви какве човек стиче само дугим опхођењем у најбољем друштву. Његов глас је ванредно пријатан а његов начин примања пристојао би лепо и најграциознијем владару.

„Владику је пратио један младић од осамнаест година, његов наследник, и један други, за кога сазнадосмо да је његов рођак. И остали пратиоци беху лепо обучени и наоружани: врло угледно друштво. Сам Владика не носи никаквог оружја“.!

Путници нису изгубили много времена у церемонијалу око представљања владару, али сцена, и ако кратка, беше, по њиховом уверавању, красан предмет за каквог сликара. Сви беху сјашили са коња, и, окупљени, Енглези око свог капетана, Црногорци око Владике, они начинише узајамна познанства. Пушке су пуцале, те су се которски коњи на којима гости беху дошли бацали узнемирено. Црногораца „беше довољно да се добије при-

1 Има овде једна мала разлика између два путописца. Док први, као што се види, тврди да Владика није носио оружја, други (Ингрем) вели, напротив, да је носио и да је оно окованозл атом.

55