Srpski književni glasnik

866 Српски КЊижЕВНИ | лаАСНик.

ближна идеја о њима“, сви високи око шест стопа у најмању руку. „И ако су сви имали дивљи изглед, они су љубазно гледали на нас“, вели један од путника. Капетан Пеџет представљао је своје официре Владици, који их је све поздрављао „љубазним осмејком добродошлице“. Владичина благонаклона пажња према гостима беше подстакла витешку ревност енглеског заповедника, и с њима двојицом на челу, цео се поход крете за Цетиње. Јахали су кроз гомиле народа који их је поздрављао пуцњавом из пушака. Кад уђоше у „град Цетиње“, топ је палио са једне куле у близини двора. У касу дојахаше у Владичино двориште, а „три или четири трубе довршише у тај мах драматичност целог призора“.

Мрнарима, рђавим коњаницима, није била лака ова кавалкада, како сами признају, и са доста задовољства скинуше се са својих коња. Међутим, Владика беше изазвао на страну свог ађутанта; после кратког разговора с њим, он уђе у двор. Ађутант објави Владичину гостољубиву поруку: капетан ће одсести у двору, а остали у две локанде. Сви беху позвани на ручак исте вечери. Могу посетити слободно све цетињске знаменитости.

Научени на Ориент, путници се изненадише чистотом и редом које нађоше у локандама. Истина је да су угоститељке биле из Котора, али их је чудило да се овакви хотели налазе у овако малом месту. Веле да је било ту и шампања, и то одличног шампања, и дају о угоститељкама неколико података од којих ћемо поштедети српског читаоца.

Противно сваком енглеском обичају, — ствар која. нам је неразумљива, -— нарочито кад их је чекао један дворски ручак, — гости се нису дуго задржали у својим собама, и убрзо изиђоше да посете кулу с које су их при доласку поздравили топови. Обадва путописца дају нам своје утиске у призору који она пружа. Познато је већ да су на чувеној цетињској кули биле стално изложене турске главе: „једне још свеже и умрљане крвљу, друге полу-распаднуте, кужећи целу околину смрадом,