Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ. 867

треће обелеле лубање, опране кишом и ветром“. То је пунило ужасом и гнушањем све странце који су долазили на Цетиње, и Владика није пропуштао прилике да не објасни колико је он приморан да сноси ту варварску навику.: Прећи ћемо дакле преко једног прилично успелог описа ове куле који даје анонимни путописац.“

Пошто оставише кулу, путници обиђоше још и ма: настир и капелу где се чува тело Владике Петра 1. Ма: настир су нашли пун прљавштине. „У њему је школа, где један поп учи децу одличних породица, и штампарија, којом управља један бивши аустријски војник, Владичин учитељ француског, талијанског и немачког језика. Француским језиком Владика влада течно“.

Двор им се допао као удобна и добро озидана, знатно велика грађевина. Унутрашњост његова далеко је изнад спољашњег изгледа. Собе у које су их увели биле су тако лепо намештене, да је један од гостију посумњао да нису то само неколико соба таквих, параде ради; обишао је и најудаљеније кутове и свуда је нашао исто господство. Једино му се није свидело што се преко пута самог двора налазе некакве шупе и кујне.

Соба коју је Владика спремио за капетана Пеџета „могла је да важи и у Паризу и у Лондону као најлепша соба за спавање“, вели Блаквудов путописац, па додаје: „Доиста, ова је одаја била тако лепо намештена, да је у контрасту била надвисила ужас призора који се могао видети напољу. Испречено стење, дивље пећине, голи дивљаци требали би да буду удружени са белом кулом коју видесмо малочас. Њено суседство са овако удобним двором прави од цивилизације карикатуру, јер је прелаз из једнога у друго сувише нагао: треба само погледати кроз прозор и видети крв“.

Следује један опис Цетиња, прост и кратак: „два реда кућа, стављена не у улицу, већ под углом“. Једина

1 "Српски Књижевни Гласник, књига ХУШ, страна 448, 521. 2 Вгаскиоооф 8 Мадагте, Осбођег 1846, рр. 439-440.

сл сл +