Srpski književni glasnik

868 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

индустрија коју су могли да виде то је справљање грубе материје за црногорско одело. Узели су неколико дугих чибука и чудне женске широке појасе да задиве Лондонце. У штампарији добише по један примерак једне књиге штампане на Цетињу, али на жалост не знају о каквом је предмету.

Кад дође време ручку, Владика посла гласника да позове госте. „Чудна мешавина респектабилног и дисреспектабилног стално нам је била на Цетињу пред очима, вели један од путника. Овај гласник тешко да је био достојан дужности коју врши“. Мислићете да је Владика био послао каквог босоногог и гологлавог Циганина да позове госте на ручак» Нипошто. Ево зашто им се није допао Владичин посланик: пријатељ-сапутник Аустријанац објаснио им је да је тај дворски службеник бивши аустријски официр, кажњаван небројено пута због непоштења, најзад војни бегунац из његове регименте, који му се сад у брк смеје. „Али, додаје писац, он се ипак показао добар гласник јер нас је одвео на један одличан и гостопримљив ручак“.

Сто је био лепо постављен, пун цвећа, воћа и лаке закуске. Порцелан и сребрно посуђе беше „без замерке и... чисшо“. Трпезарија је била велика и удобна соба, и у њој није било другог намештаја осим стола и столица. Зидови су били богато и укусно украшени оружјем, „тако да је изгледало да се човек налази у ратном шатору или у каквој оружници“. Има једна мала одаја која води у трпезарију; у њој се налази једна доиста врло вредносна и занимљива збирка оружја и трофеја који имају најчудније историје. Већина их је отета од Турака у крвавим окршајима. Ту је мноштво пушака са красним инкрустацијама, и неколико скупоцених мачева, међу којима један за кога веле да је Скендер-бегов.

„Затекосмо Владику где нас очекује за столом. Био је скинуо своју хусарску кабаницу, али је на рукама још имао рукавице. Ми смо морали себи знатно да преба-