Srpski književni glasnik

870 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

је Владика показао да уме говорити и другим питањима. Он је читао много, поред свега тога што му је у овим планинама врло тешко да дође до нових књига. Он чита, разуме се, свуда-налазећег се Галињанцџа, и на тај начин прати редовно ток ствари у свету. Били смо изненађени пространошћу и детаљношћу његовог знања. То је била прилика да дођемо до коначног закључка о његовој особи: његова конверсација и његова си: те видни знаци су његовог друштвеног положаја.

„Било је видљиво да је владика у дубоком непријатељству с Турцима. Он их је цртао као рђаве, покварене људе, у које не треба имати вере и с којима је сваки споразум немогућ. Његова мржња нарочито се односила на Арбанасе“. — То је, у осталом, био згодан моменат да Његошева јужњачка природа избије испод његовог васпитања и његове урођене питомости. Свештеник-странац који беше дошао са гостима, произвео је, како прича анонимни путописац Блаквудовог Магазина, „праву експлозију“ једном у невреме начињеном примедбом. Како је он отворених уста слушао где Владика проповеда рат, то му се нехотице отело мишљење о говору преосвећеног беседника. Можда оправдано, Владичина се обрва замрачи за један тренутак, а његова доња уста презриво се накупи.

— И'ви се не бисте борили противу разбојника кад би вас они напали цикну он.

Требало је стишати Владичин гнев, и, да поправи погрешку, један од Енглеза промени предмет и запита каква је црногорска застава.

— Крст, одговори Владика; крст, као што и приличи. Шта би друго могли Хришћани да носе против неверника 2

Пошто су били видели једну слику која представља Петра П у владичанском оделу, гости га запиташе да ли

' сапдпатуг Меззетјет, енглески књижевно-политички лист, који је излазио у Паризу и давао добре континенталне информације.