Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ. 871 он носи то одело, и којом приликом, као и то да ли служи службу.

— Врло ретко, рече Владика, и то само по потреби.

На питање капетана Пеџета да ли има у Црној Гори и других свештеника осим њега, он одговори кратко:

— Има их три стотине, и то су моји најбољи јунаци!

Ингрем доноси даље да је Владика „сковао медаље којима награђује херојска дела. Он нам показа једнога човека из своје блиске околине, кога је бео послао са триста другова да растера две хиљаде турских коњаника који су пљачкали и палили скадарску равницу. Са задовољним осмехом Владика додаде:

— Тај ми је човек донео осамдесет глава.

„Правдао је обичај да се одсечене главе излажу на округлој кули. То је потребно, јер одржава јуначки дух у народа. Он зна да то не изгледа хришћански, али он неће да стане на пут, јер би одстранио љубав својих главара. Причао нам је о посети једине даме која је успела да дође до Цетиња. Он је био у рату с Турцима и не мало се изненадио кад је видео једну странкињу која је продрла кроз непријатељске батерије. На његово питање шта је нагнало на ово тегобно и опасно путовање: — „Радозналост, одговори она; ја сам Енглескиња“.

· Кад се ручак заврши, гости бише послужени дуваном и кавом. Песник се поносио својим чибуцима, од којих је, изгледа, имао лепу збирку, искићених ћилибаром и скупоценим камењем.

Вече беше хладно, али Владика ипак изађе са својим гостима међу искупљене Црногорце, који су се бацали камена и надскакивали. Један од аустријских официра покушао је да се такмичи са Црногорцима. „На жалост, како вели Блаквудов путописац, Бахус му је дао само инспирацију потребну за то, али му није дао снагу“. Беше те вечери грдног смеја међу Цетињанима на рачун Ћесаревог јуначког сина.

Оставише народ и вратише се у двор. Ту нађоше Владичиног оца, „старца просто обученог, који говори