Srpski književni glasnik

„бе ИД

МУ у рур и До ИН

Р ~

Позоришни ПРЕГЛЕД. 881

немачке романе, то се не зна — заљубила у предавача Марка Богојевића, који је некада послуживао у њиховој кући. Као добри буржои, то двоје хоће да се узму; али, газда Љуба Петровић брине другу бригу. Он је загазио у велике послове, и загазио вратоломно, играјући уа бапаце. Кад је љубавна идила Марка Богојевића и Јованке била у најлепшем знаку, послови Љубе Петровића су дошли до оне прекратне тачке када се за ноћ постаје милионар или просјак. Он, дакле, никако не може да мисли на Јованкино срце, кад је у питању његова глава. Као што видите, Љубав и Новац имају овде да бију свој Ватерло. Без много перипетија, нарочито без финих перипетија, Марко Богојевић се повлачи са сцене у једну политичку демонстрацију и, хоће, у затвор. (Писац га је морао да затвори, јер, иначе, не би знао шта ће с њим). После тога, Јованка на брзу руку пристаје да буде жена Стевана Лукића, професора Велике Школе, о коме се говори да ће постати министар финансија. То је био први чин, то је била прва „ронда“. Писац се, у ствари, није ни рвао. Он је само, најчешће, додиривао градиво, избегавао главније сударе и, при најјачим, бежао с „тепиха“. Но, у свим тим сударима, он је имао нешто геста и, нарочито га је имао, кад није био ни потребан. Кад га градиво позива на озбиљан сукоб, он се склупча и ћути на земљи, не правећи никакав ни борни па ни одбранбени гест; кад прође цео вихор догађаја, он устане и заузме став најенергичнијег борца који задаје ударе неком фиктивном непријатељу. Кад је најјачи сукоб између оца и кћери или између идиличких љубавника, писца нигде на сцени да им позајми своју снагу; кад се све умири, ето писца, ратоборног и енергичног, да каже да је борба свршена.

Према томе, права „ронда“ у којој је он учествовао, то је био други чин. Како се дошло до друге „ронде“ не треба питати. Писац је био побеђен још у првој, и публика се интересује за последње две само стога што није неинтересантан побеђени у ставу победника. Отуда,

о

56