Srpski književni glasnik

882 Српски Књижевни Гласник.

не треба се питати: Како је све текло Какве-су биле драме савести код главних преставника Љубави нити код главних преставника Новца> Какве су биле и како су изведене све те перипетије пуне нијанси и тешкоћа» и тако даље. Главно је да се писац понова дигао, и ако цела публика осећа да није могуће да он није мртав после прве „ронде“. У другој „ронди“ писац је остао сам у арени: Марко је у затвору и биће осуђен и на смрт; Јованка, тужна и плачна, пристаје на брак без љубави; њен отац, Љуба Петровић, нема више за шта да се бори; Стеван Лукић добија жену с новцем. Сви су решили своје проблеме. ЈБуба Петровић ће решити свој финансијски проблем, јер ће му зет постати министар финансија (додуше, нико у драми није знао да ће он то постати, те, према томе, давање кћери професору Велике Школе није било излаз из ситуације; али, пошто се писац, и ако мало доцкан и тог сетио, то није право и за то га питати); Јованка ће га решити крваво, јер је писац с њом неџентлменски поступао; Марко Богојевић ће бити стрељан (толико крви ни Шекспир не пролије!); Стеван Лукић, коме писац не да да зна да му је таст на прагу банкротства, добиће жену с парама. Писац је, дакле, дануо душом. Додуше, он није имао душе за своје личности, и заборавио је ону народску: „Зло рађење, готово суђење!“ Он је заборавио да се несолидно зидане зграде крхају над главом баш онога који их је зидао. Грех на његову душу неће пасти, јер ће му се оне љуто осветити у трећој „ронди“.

Трећа „ронда“ је била свирепа по писца. Писац је остао у ставу из друге и непријатељ, видевши га у ставу за борбу, налети и, у два три проста „цуга“, положи на земљу брзо и лако, на смешан начин брзо и лако. Какс догађаји теку стрмоглавце и на памет, — а догађаји су ту чисто материјални, догађаји који су у непосредној вези с простим кретањем преко сцене — то онда, преко ноћи, Љуба Петровић постаје народни посланик, а Стеван Лукић министар финансија; и, како комад приказује неки