Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

(Крај).

Од сликара који нису сарађивали на Циклусу треба, на првом месту, споменути Г. Марка Мураша. Дефинисати уметничку и сликарску природу Г. Мурата исто је толико тешко, колико и интересантно. Као код свих људи и као код свих уметника, и код њега врлине имају своје наличје, и он има мане својих врлина, јаке мане јаких врлина, морам рећи одмах: то је интересантно код њега. Тешко је: наћи, схватити, приказати нужност да те и те конкретне његове мане потичу из тих и тих конкретних врлина, логичност да је наличје детерминисано лицем. Г. Мурат је веома нежан и веома сладак, суптилних осећања за спиритуални карактер боје, тон у првом смислу речи, и за логику боја у стајању једне поред друге и мешању једне са другом, тон у другом слислу речи. Суптилних осећања, али и немоћних осећања у исти мах, са много поезије и са много сентименталности, много индивидуалности. и јединствености, али и са маниром и једноликошћу у истој мери. То је све логично и то све чини разумљив његов детерминизам. Ево шта је чудновато код њега: како сликар, уопште, не пази првенствено на конструкцију и пластику, него на светлосне и колористичне особине фигуре, ипак је за сликара нуждан један задовољавајући минимум доброга укуса који даје извесну крепчину конструкцији фигуре и живост њеној пластици. Г. Мурат има укуса, доиста; то показују скоро све његове слике, и својом композицијом, и