Srpski književni glasnik

=>

а

О АЕ

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 885

својим колоритом, и својим тоном; својим естетичким садржајем такођер. Укуса има отменог, оплемењеног, лич: ног, искреног, проживљеног, и има га у мери која импонује озбиљно. Има укуса: па ипак ево парадокса он је направио невероватних погрешака у цртежу, са: свим безукусних и противукусних, осим тога, изузевши мале изузетке, његова пластика на слици је испод минимума, преко мере непластична. То ми је, дакле, чудновато код Г. Мурата. Он има, од наших уметника, најсолиднију духовну културу, има уметничку интелигенцију која силно одскаче од просечне интелигенције наших уметника, он има један укус и једну естетику, и све се то види на његовим радовима. Ипак, па ипак, цртеж Лопудске Сиротице слаб је, слаб је; цртеж оних двају фигура у Кабиници није само слаб, него директно ружан, неким страшним појединостима нарочито... И тако даље. Осим онога исврснога калуђера, онога ђакона на слици Молишва и осим Мога Браша, може се рећи, све су фигуре нацртане незадовољавајући, у детаљима више него то. Г. Мурат не осећа форму; тако спиритуалан и тако пун чезнућа у колориту и тону, он је тако бесчулан за форму и пластику људског тијела; његова еро тика у Капиници и Дафнис и Хлог тако је спиритуална да није сексуална. Добро, дакле, он нема, осећање форме, бестраствен је за људску пут, нема отуда, пластику и цртеж на слици; то је још јасно. Али, како је Г. Мурат могао насликати она ружна уста и онај глупи осмех фигуре на Кабиници2 Он, човек од укуса, човек од кул: туре, човек од поезије, човек од уметности 7 Како је то било могућег Како» Како Не дг решим питање, него да побегнем од њега, ја решавам парадокс овако: он је уметник много више него артист, песник више него сли: кар, више човек од лепоте него од технике. Г. Мурат влада занатом своје уметности: он је премало сликар, да би, као уметник, као стваралац адеквашног изражаја, могао бити уметник од најлепше расе, и кад би се могло естетички изражај делити на два дела, на уметнички и