Srpski književni glasnik

КЕ ПАСОКСИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУ!], БРОЈ 12. — 16 јун, 1911.

НОТРОНЕНЕСРЕЧИ. (2)

Острво је дрхтало од позног зеленила отаве. По њему је сунце разливало своју топлу светлост као да је хтело да увери свет да још није крај лету.

Живко повуче Дворског за рукав:

— Ајдемо у коло. Сви се хватају.

Цигани су свирали „кокоњеште“. Коло је водио Спасоје.

Како је коло било тек почело, били су се ухватили само мушкарци. Леса младих људи кретала се правилно, живо и лепо, нога за ногом, раме за раменом, час на лево, час на десно.

Дворски осети такође жељу да се изједначи са овим веселим планинским момцима; поправи своју кравату од кинеске свиле, и поскочи за Живком.

Кад га виде у колу, Даница задрхта. Без премишљања шта ће бити даље, она остави руку своје другарице и ухвати се до фотографа.

Коло се кретало врло живо. Оближња липа је мирисала. Бркић је осећао у својој руци топлу шаку девојкину, и очи му се замагљавале. Неко викну: