Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 73 остављају своје оружје, и хоће да се ухвате шакама у коштац, док им се гризу и туку разбјешњели коњи. Г. Рачки је ванредно срећно погодио карактер народнога колорита и народне профиле, и то, је ради чега ове његове ствари доиста значе рад на стварању националне умјетности. Он уопће није цртач који би могао задовољити нашу жељу за пластичном моделацијом на слици, његова перспектива је ријетко невјешта и погрешке, нарочито техничке, које је он оставио на овим сликама нијесу угодне и не служе му на част. Па ипак тим што је показао лијепе умјешности у компоновању, што је постигао велике колористичке ефекте и, нарочито, тим што је дао основни утисак националног, овим својим паноима дао је Г. Рачки нове доказе своје иманигације, своје плодности, своје вриједности: рађене пребрзо и површно, ове ствари декорирају и илустрирају сасвим добро, и што нам је дужност, то је захвалити се Г. Рачком на његовом огромном труду који је уложио и на пристанку да изложи полусвршене ствари само да би омогућио Медулићеву изложбу са циклусом Марка Краљевића у Загребу.

Г. Томислав Кризман је у том циклусу изложио само једну ствар, „Марка и вилу“, рађену скроз декоративно и најбоље технички убрајану у циклусу. Ухватио је моменат кад вила одапиње стријелу да бије Милоша који пјева. Моменту се не би дало ништа приговорити. Али оно што је Г. Рачки дао у колориту, основну им: пресију народног, није дао Г. Кризман, и, осим по доброј вољи Г. Кризмана, ова слика ни по чему не спада у циклус нашега хероја који није био никакав Сигфрид или Парсифал, и коме апсолутно не пристаје хладни и болесни „хинтергрунд“, фидусовски карактер и немачки колорит који му је он дао. Нацртана је ствар добро, и компонована тако исто, као декоративни панб има своју лијепу вриједност, али ни најмање није докуменат Г. Кризмановог националног осјећања и не служи стварању националне умјетности коју пропагира Медулић. Г. Љу-