Srpski književni glasnik

|"

у У

(О НАШЕМ МОДЕРНОМ ПОЗОРИШТУ. 919

гитатер своје печене голубове сакрио у за то приправљеном плафону, ваша критичка свијест избија опет на површину. Илузија је убијена. Мјесто угодне варке до. лази просша превара. Исто је и код глумачке и позоришне умјетности. Лош глумац издаје средства, којима се он послужује, да вам прикаже она чувства, које му намеће његова улога. Лош режисер не зна сакрити све оно стално, што на себи имају његови глумци и његове кулисе. |

Средства која су потребита да очувају илузију на позорници, нијесу била увијек иста и увијек једнака свако вријеме имало је своја, размјерно прама свом укусу и прама свом напретку. Рафинована фантазија данашњега слушатеља, не да се задовољити са, на пример, позорницом Шекспирова доба, кад је било достатно ставити натпис Улица или Шума или Поље, да је то слушатељ себи и помишљао.

Као што су се извања средства развила и усавршила, тако и унутарња: психична. Није само да ми тражимо данас сценске слике, које потпуно сакривају своје нереално поријекло, него захтјевамо дискретну маску, вјеродостојну мимкку, спретне кретње, вјешт говор, који не смију никад бити у контрасту са осјећајем, што га глумчева ријеч у истом часу изриче. Они морају да овисе о смислу ријечи, 0 смислу драматске радње, да су им потпуно подређени. А као што се та подређеност захтјева од простора позоришног и од једног глумца, тако је потребно, да је она у чишавом ансемблу. Ансембл је за право најважнији фактор за подржање илузије. Један неумесан посмијех, једна неспретна геста, један сувишни корак руше ону чаробну моћ, која је одијелила слушатеља од вањскога свијета и пренијела га у други, у онај, који се развија пред његовим очима.

Модерни театар богат је најразноличнијим средствима илузионе технике и не престаје никад да је усавршава. Јер што више напредује позоришна умјетност, то суи захтјеви публике већи. Или рећи ћу рађе: рафинован дух