Srpski književni glasnik

928 Српски КњЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

смислу своје дјело поправио, али сам га препоручио свом интенданту на представљање. Интенданта је дјело узнијело. А познато ми је, да су га и многи одлични њемачки писци и позоришни стручњаци необично похвалили. До данас није се нашло ни једно позориште, које би имало срца изнијети драму Г. Косора. Страх пред непознатим, господо моја! То је наше проклетство. Нема нико снаге, да заграби у оно пусто благо поезије из непознатог свијета, од непознатог пјесника, од невиђеног стила. Ал ваља се наметнути! Наравно, ја се не бојим за Г. Косора. Он је написао и послао мом театру другу драму, која је љепша од прве, и прије или кашње овдје или другдје бит ће представљана. Ал ту се сад не ради о појединцу, О свима се ради, садањим и будућих писцима, Господо, о нашем културном позиву, 0 нашем индивидуалном устаљењу, о нашој величини, која је у нама и око нас. Господо, ко мене позна и моје умјетничке интенције и моје схватање, не ће ми подринути мегаломанску нацијоналну ноту. Напротив — ја се нијесам никад бојао иронизовати и презирах све наше блудње у том смислу, па се и данданас поносим лијепом китом непријатеља, које сам баш рад тога себи прискрбио! Али било би подло од свакога од нас који би опазио, да је код нас некаквих способности и енергије, а не би на то упозорио. Моја љубав прама позоришту, дуго занимање за њ, приватно поучавање, опажање, боравак и дјеловање на једном од највећих њемачких позоришта, уз људе и стручњаке какав је барун Бергер, садањи директор Бургтеатра, и какав је Др. Карл Хагеман, мој садањи интендант — све то учинило ме је да више пута размишљам о нашим позоришним приликама. Испитао сам у том смислу, какове су позоришне квалитете мога народа. Присподабљао сам наше глумце са странима, наше позоришне људе и равнатеље са странима. И резултат мога разматрања био је врло оптимистичан. ЛПо-

слије Талијанаца код мало којег народа наћи ћете толико»

позоришног талента као код нас О појединим жени-