Srpski književni glasnik

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

мио од природе, он изгледа диваљ и самоникао. Развијавши се сам, без друштва, ван света, он се у друштву и свету осећа „у квргама“, спутано и тешко. Из тих разлога, он је увек готов да учини оштру критику, и да исмеје свет и његове конвенције. Сам његов живот до“ вољна је критика наших конвенција. Идући за природом, њему није ништа необично да проспава коју ноћ у кукурузима, или да се у Цетини купа у костиму у коме модели излазе пред сликаре, или да пристане да руча у каквој прљавој сељачкој кући. Један његов интимус, Милан Беговић,: даје о њему неке занимљиве детаље. По њему, Ћипикова је кућа стално отворена да у њу улази „природа“. Он сам, по цео је дан крај мора, по пољу, по брдима; или легне на тле, прислони уво на ледину и, као оно доктор Фауст у Золиној Земљи, слуша како земља дише. Пошто држи да се друштво одметнуло од природе и да живи по законима који су њој противни, он је оштар критичар друштва, и пун је ироније и сарказма кад говори о њему. Сва схватања данашњега друштва у погледу друштвенога морала, брака, љубави и пријатељства, он сматра да су шарене измишљотине „социалне животиње“, која под тим „шлагвортима“ крије свој безобзирни егоизам. Човек је у основи добар; али, култура га је свратила с пута природе. Отуда, има само две врсте добрих људи: то су највећи интелектуалци и примитивни људи; јер, они су једини људи из природе који живе по законима природе. Дакле, они за које он пише своје књиге, и они о којима је писао своје књиге, и којима их је и посветио. Из те његове несоцијалности и безобзирности према друштвеним узансима, лако је схватити још неке његове особине. Тако, Ћипико воли самоћу која је основна потреба за човека који воли унутрашњи мир, и мрзи политику, јер држи да сваки политичар ради рго Чото зџца. Он, даље, чита врло мало, јер је природа та коју треба читати. Живећи у природи,

1 Хетевг (Заљтетет за 1908, стр. 185, и даље).

з 3

РЦ "> О