Srpski književni glasnik

Научни ПРЕГЛЕД. 6 нпр. ону много финију која се види у реду којим сам ја извео своју класификацију прозе у старој књижевности 2

10. Уз ове замерке о општим појмовима, Г. Станојевић је ставио још неке које су с њима у даљој вези. Он их све ставља уједно кад говори о мом предговору, „у ком је, каже он, Г. Поповић говорио о методу... поступцима... и о начину рада“ (стр. 90); како зна шта је мешод, тако и мисли да сам ја ту о методу говорио.

Као главне особине своје књиге, ја сам у предговору (стр. МП—1Х) обележио ове три: — 1) да сам своју књигу радио по властитом читању скоро свих дела о којима у њој говорим; — 2) да сам је радио по шаквом истом чишању расправа о тим делима; — 3) да саму њој збијао машеријал колико се може више. У библиографији на крају књиге, која хвата седамдесет и две стране ситнога текста, ја сам, најзбијеније и са скраћивањем наслова, набројао дела која су у главном мени служила као лишерешура при изради ове књиге, и нисам их набројао сва; ту има сигурно више стошина дела и расправа, које сам ради своје књиге прочишао, и тиме сам у неколико указао на то шта значе горње три особине моје књиге. Да ли је још ко овакву књигу с оваквим апаратом радио, не знам, и излажући поменуте три особине, ја из дискретности нисам хтео ни само по имену да поменем раније историје српске књижевности и разлике између њих и моје књиге, у овом погледу. Везан скромношћу, која је каткад штетна, ја сам оставио кри“ шичарима да ту разлику покажу, и све што је ту за хвалу похвале.

На што, Г. Станојевић нема ни једне похвалне речи. Он неће ни да забележи шу разлику, као да она и не постоји. Он ће ме, шта више, напасши што сам то у предговору рекао. Он неће ни разумеши колико је дискреш“ носши с моје стране било при томе. Он ће, напротив, на један неинтелигентан и простачки начин, просути најапсурдније грдње и подсмевања, чему се нико чак ни