Srpski književni glasnik

"

О НЕМЦИМА. 439

гана у својој огорчености назива тај језик перфидним, и ако је пре тога налазила да је леп, може се сасвим лако разумети, али се у толико мање може неко позивати на њене речи. Ну још је много важније да немачко бешо5 није невинашце према францускоме решаде, и да Немци нису сиромашни у сличним изразима. Довољно је само сетити се речи: Гај5ећ, ћитешзно, #псказећ и ћенинсјкизећ, које од прилике одговарају изразима: лажан, коваран, подао, подмукао, па видети да Немци нису у неприлици кад треба изразити стање супротно верности и отворености. Наведене речи из „Виљема Мајстера“ тешко дакле да што доказују. Има међутим једна немачка реч кој говори директно против немачке верности, а на коју се нико не позива кад је реч о немачком националном ка

рактеру; то је данашње ађегп. Та је реч некада значила: сасвим истинит, сасвим искрен (аја уаг, а! уаге), док данас значи: будаласт, детињаст (вид.: Ниш, Н.: ЕЕутоооле дег пеићосћдешвсћеп зргасће. Мипсћеп. 1909, страна 196; Раш, Н.: Пешвзсћез Молетисћ. НаПе 1908“, страна 13; Неупе, М.: Пешзсћез Мбтетисћ; и Киге: Егутојоозсћез УУбг(етбисћ дег дешасћеп 5ргасће). Бити сасвим икрен значи, према овоме, бити будаласт, бити детињаст. Да такво развијање значења не би било могућно код народа који изнад свега ставља верност и искреност, разуме се по себи ; значи дакле да је стара германска верност почела рано бледети и да се, као и неке друге лепе германске особине, није потпуно сачувала и у доцније време.

Историја немачке речи Саз: потврђује међутим потпуно Цезарова и Тацитова саопштења о германском гостопримству. Етимолошки идентична са латинским 1055 (непријатељ), та реч првобитно значи: странац. Док је, као што се из овога види, странац за Римљане био то исто што и непријатељ, дотле је за Германе — као и за Словене, у осталом — био: гост, намерник. Треба међутим поменути да је овакво развијање значења карактеристично само за негдашње Немце; код данашњих је ту потребно извесно ограничење, јер су, које култура, које