Srpski književni glasnik

440 Српски Књижевни Гласник.

релативна немаштина, великим делом збрисале гостољубље, и за њега се понекад не зна ни онда кад су у питању најближи рођаци. Али је зато стари пријатељски однос према странцу очуван код данашњих Немаца на један други начин: у очима просечнога Немца странац и данас, у доба највеће немачке моћи, важи више но његов земљак, њему се даје првенство и указује свако поштовање доклегод он својим личним држањем не покаже да то не заслужује. Изузетака од овога, разуме се, мора бити, нарочито с обзиром на разна политичка непријатељства и на утицај штампе; али је зато ипак ван сумње да је Немац у односу према странцу права супротност Енглезу, за кога све народности без разлике долазе после његове.

У вези с овом особином Немаца стоји свакако, бар донекле, и огроман број страних речи у немачком језику. Страних речи има у свима језицима, па према томе није чудо што их има и у немачком; али тешко да ће у том погледу иједан други језик моћи показати онаквих примера какве пружа немачки У њему, пре свега, пада у очи да су често пута странога порекла сасвим обичне речи, као: фе РНапге (биљка), даз Репзјег (прозор), Фе Винег (масло), дег Казе (сир) и тако даље, које су све узете из латинског. Али још више падају у очи речи као: дег Опке! (стриц, ујак, теча) и ф!е Тате (тетка, стрина, ујна), које су узете из француског (Ропсје, Ја #ап!е), или дег Отоззуа!ег (дед) и Фе Отоззтинег (баба), који су дословни превод францускога отапд-реге и отапа! теге. Те речи нису узете из невоље, с тога што не би било потребног израза на немачком, већ једино зато што су стране. За Опке!, на пример, имају Немци своју реч Оћешп, која је сад готово потпуно истиснута из говора; тако исто је и њихов израз Мићте морао устукнути пред француским Тап!е; за Отоззуајег и Огоззтинег имали су некада такође своју реч (дег Аћпе) која се потпуно повукла пред француским преводима. Како се тај процес морао вршити, показује данашња борба између францускога Сошзт -—