Srpski književni glasnik

+

ОНЕМЦИМА. 441

Сопзше с једне стране, и немачкога Хенег — Вазе (брат сестра од стрица, ујака, тетке) с друге стране, борба у којој немачки изрази, бар у усменом говору, све више подлежу. Да је при том главна ствар страно порекло, показују и неке излишне позајмице од Словена; на пример реч Фе Отгепге (граница), за коју Немци имају своју реч Ффе Матк; или Фе Рензсће (бич) за коју такође имају своју реч Фе Сејззеј. Али је можда најинтергсантнији случај са војском, чувеном и опасном немачком војском, за коју су, поред немачкога назива Чаз Неег, и у обичном и у званичном говору још увек у обичају и француске речи: Фе Аптее и даз Маг. Ту се најбоље види како се стране речи често пута трпе у немачком не с тога што су потребне, већ зато што су стране.

Интересантно је, најзад, оно што немачки језик казује о односу Немаца према природи. Поједини називи за цвеће показују на пример, да је тај однос веома присан; називи: Мегоззоте тисћ! (поменак, буквално: не заборави ме), 5Нет егсћеп (дан и ноћ, буквално: маћехица), зсћпееојосксћеп (висибаба, буквално: снежно звонце), Ма1ојосКсћеп (ђурђевак, буквално: мајско звонце) и тако даље (уегзе, страна 44) одају делом блиско познавање природе, делом велику љубав према њој. Али су за однос Немаца према природи свакако карактеристична и погрдна имена из области животињскога царства; јер поред међународних грдња као што су: Езе! (магарац), 5еће:п (свиња), ап (гуска) имају Немци у свом речнику за грдњу речи : Зсћа! (овца) и Зсћајзкор! (буквално: овчја глава), које су свакако много изразитије као грдња него ли, на пример, реч „коњ“ (да5 Р!егд) коју Немци никад не употребљавају у погрдном смислу. Не мање је интересантно да Немци реч Мапз (миш) употребљавају ради тепања, тако да тет Маизсћеп (буквално: мишићу мој) у ствари значи: душо моја, срце моје. Али је за Немце свакако карактеристично и то што се код њих реч Фе Кић (крава) никако не употребљава у погрдном смислу, ма да су називи Осћзе (во), Капа (говече) и Р!пдамећ (стока) сасвим