Srpski književni glasnik

4492 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

обични као грдња. Можда то долази отуда што се крава осећа као сувише блиска породици, јер је њена корисност и сувише видна и непосредна. Али је вероватније да узрок лежи у томе што њена спорост и незграпност Немцима мање пада у очи но другим народима. За ово друго говори, пре свега, та околност што Немци реч дег Нипа (пас) врло често употребљавају у погрдном смислу, мада је иначе пас код њих веома омиљена животиња. Осим тога треба имати на уму и немачку изреку: ЕПе ти Мепе (жури се лагано), као и јединствену промену значења коју је у српском језику претрпело немачко ојејсћ, ојетсћ (одмах, одмах), давши познато: „клај-клај“ са значењем: полако, без журбе; те две ствари наиме још речитије говоре за то да Немци код краве нису могли уочити ништа што би се могло употребити као грдња.

То у великој мери развијено осећање за природу заједно са немачким бајкама, у којима све живи и дише извесном доброћудношћу, говори несумњиво за то да немачки народ има врло много душе. Није према томе случај што се у немачком језику налази реч „бепин“, која задаје толико главобоље кад је треба превести на који други језик, и којој у српском у главноме одговарају изрази: душа, срце. И у овој прилици дакле немачки језик одаје једну фактичку особину немачкога народа, и то једну врло симпатичну. —

Међу изворима за упознавање народне индивидуалности долази књижевносш свакако одмах после језика. Ако је она, с тога што највећим делом није директна творевина целокупнога народа, мање поуздана од језика, она зато пружа виднија и изразитија обележја народне индивидуалности, обележја. из којих се може читати као из отворене књиге. Али је она и поузданија но што би се могло помислити. Остављајући на страну народну књижевност, која се по својој поузданости може мерити са језиком, књижевност у опште постаје са више народнога учешћа но што на први поглед изгледа. Књижевници су представници свога народа не само по томе што