Srpski književni glasnik

448 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

свега јасно излази — да немачка књижевност у сваком случају има за лепе облике у сликованом стиху да захвали само утицају са стране.

На тај начин је већ додирнута и једна нова црта немачке књижевности. Она је наиме далеко од тога да страном утицају подлеже само у формалном погледу; напротив, као и немачки језик, она показује најразличније позајмице са стране, одајући исту црту немачкога народа: велико поштовање према свему што је страно и радо примање туђих навика и особина. Нарочито су Французи ти који и овде импонују и служе као узор. По признању Фридриха Фогта, немачког универзитетског професора, који је заједно са Максом Кохом, опет немачким универзитетским професором, дао за сад најбољу историју немачке књижевности, тај утицај почиње јошу првој половини дванаестог века, а траје до — данашњега дана (Мос! ипа Косћ: Оезсћасћје дег Пешзсћеп 14(еташт уоп деп АПезчјеп Денеп 615 2шт бесепуап. 19105, свеска 1, страна 83). Чак је у току последњих деценија тај утицај пре порастао но опао. По речима Коховим је у најновијој немачкој књижевности „подражавање страним књижевностима, а понекад чак и намерно отуђивање од националнога карактера претезало у тако опасној мери да је наступила потреба за протестом и борбом против те маније за туђинштином, која је толико чудноватија у колико се јавила у чврсто створеној Немачкој Царевини“. (Свеска П, страна 519).

Како се међутим у немачкој књижевности гледа на страни утицај, види се по томе што се као један од периода цветања сматра баш онај у коме је наслањање на стране узоре и сувише прелазило границе допуштенога. Говорећи о „цветању витешкога песништва од 1180 до 1300 године“ Фогт, на пример, вели: „ИМ овде Француска пружа узор, и онај француски утицај што га је показивала већ световна епска поезија ранијега дванаестога столећа, овлађује сада у најширем обиму витешким песништвом. Ако се он у лирици испољава понајпре у фор-