Srpski književni glasnik

454 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

„А најчудноватије је одиста при том“, рекао је једном, „да ником и не пада на ум, кад се говори о Истоку, да помене и ону Монархију, која је некад на Истоку пролила највише крви, и која је својим властитим интересима нарочито позвана зато, да тамо даје пресудну реч. Мађарска је била под владом мађарских краљева најпознатија сила на Истоку, од које се страшно прибојавало, од како је постала једном од највећих еропских држава. А гле сад где Аустро-Угарска Монархија ужива најмање угледа на Истоку“. (Одломак из дневника за време пута суецког, 25 октобра до 29 новембра 1869)... Отуда је био противник Бајстове политике да се нетакнуто одржи зја!ш5 дио на Истоку. (Андраши Калају, концепат, без датума: „док сам се сад бавио у Бечу, пошло ми је најзад за руком, да саломијем пасивни отпор, и да Бајста уверим о том, да је одржање а ш5 диа-а такова политика, које, и ако би је свака држава исписала на својој застави, ипак не би смела баш тамо на Истоку да се придржава“). Са тог истог разлога мислио је Андраши да је мудро да се Србија отргне сфери утицаја Русије.

Кад је Михаило Обреновић Ш, српски кнез, убијен маја 1868, Андраши се сав заложио био, да се његов малолетни нећак Милан Јеврема Обреновића изабере за владаоца, просто са тог разлога, што је мислио, „да као што тутори никад ништа нису стекли, да тако исто и намесништва обично никад ништа нису освојила“. На супрот Бајсту, није ни хтео да чује о неком неутралном држању, о неком чекању према скором избору кнеза. Био је мишљења, да Монархија сама вређа један од својих најбитнијих интереса, ако пропусти да се појави као активни учесник. Писао је Бајсту: „Нису само сродност језика и иста вера они фактори, на којима почива угицај Русије у Србији, већ и политика утицаја на изборе кнежева, нарочито старог Обреновића и Карађорђевића“. И спољни и унутрашњи моменти гонили су Андрашија, да сломије Бајстово пасивно држање. Нато га је пре свега покренуло и то „што српски елементи с ове као