Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 493

ту, ни маћи. Једино што ми смета на мојој клупи, то је једна оближња љуљашка, на којој мала Башелри проводи половину дана у друштву онога младића са отпорном снагом, који је завитлава у ваздух. Уверена сам да тај заиста има отпорну снагу чим може да је тако љуља по читаве часе. Па они Бебини усклици и трилери који се губе у висини: „Више! Још више!“ Боже, али ми је ова девојка несносна; желела бих да је љуљашка завитла у облаке, па да више никад не падне на земљу.

Човек се осећа тако угодно и усамљено на мојој клупи кад она није ту. Ја сам тамо прочитала у сласт твоје писмо, чији ми је додатак измамио радостан усклик.

О, нека су благословени Шамбери, његова нова гимназија, и њен камен темељац, због којих Министар Просвете долази у овај крај. Њему ће овде бити врло удобно да спреми свој говор, или шетајући реакционом

алејом — гле! испаде игра речи — или седећи под мојом

леском кад је Г-ца Башелри не узнемирава. Драги мој Нума! Ми се тако добро слажемо; он је тако живе и веселе ћуди. Ала ћемо заједно ћаскати о нашој Розалији и озбиљном разлогу који је у овај мах спречава да путује... Него, пст! то је тајна... А мама ме је толико зарицала... Можеш мислити колико се она радује доласку свога драгог Нуме. То јој је одагнало сву бојажљивост и повученост: ушла је сасвим достојанствено у хотелску канцеларију да задржи стан за свога зета, министра. О, требало је видети лице наше газдарице кад је чула ову новост.

— Како! госпође, ви сте... ваш је»...

— Ми смо... наш је...

Њено развучено лице поста плаво, црвено, као па: лета сликара импресиониста. Тако исто и у Г. Ложерона и све послуге. Још од нашег доласка, узалуд смо тражиле још један ручни свећњак; малочас их је било пет на камину. Нума ће бити лепо услужен, и смештен, буди уверена. Спремили су му први спрат, где је био кнез Д' Анхалт, и који ће бити слободан кроз три дана. Из-