Srpski književni glasnik

494 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

гледа да је арвијарска бања кобна за кнегињу, и сам мали доктор држи да она треба да отпутује што пре. То се тражи, јер ако се деси каква несрећа, Дофински Алпи не би лако преболели тај удар.

Туга човека обузме кад види са каквом се журбом спрема одлазак ових несрећника, како их гоне, оним магнетским непријатељством које се увек показује тамо где је човек на досади. Сирота кнегиња Д' Анхалт, чији је долазак овде био тако свечан. Још мало па да је спроведу до окружне границе између два жандарма... То ти је бањско гостољубље !...

Него, збиља, а Бомпарг Ти ми не кажеш хоће ли и он пратити Нуму на путу. Опасни Бомпар ! Ако он дође, ја ћу још бити у стаћу побећи с њим на глечере. Какав сјајан полет за нашу машту, пут на снежне висове!... Смејем се, тако сам срећна... При том, удишем ли пару. удишем, снебивајући се мало од страшног Бушероа, који је баш сад ушао и сео на трећу столицу од мене.

Како овај човек изгледа груб! Ослоњен рукама и брадом на јабуку од штапа, он гледа право и говори гласно, не обраћајући се никоме. Да ли се тиче мене_ све ово што он каже о несмотрености женских бањских гостију, О њиховим хаљинама од отвореног батиста, о сулудој навици излажења после вечере у једном крају где су вечери убиствено хладнер Злоћа! Помислио би човек да он зна да ћу ја вечерас купити прилоге у арвијарској цркви у корист Друштва за ширење вере. Отац Оливиери ће држати говор о својој мисији по Тибету, о свом заробљеништву и мучењу, Г-ца Башелри ће певати Дое Мапа од Гуноа. МИ ја унапред рачунам на леп повратак кроз мрачне, тесне улице, при фењерима, као у војничком маршу са буктињама.

Ако ми Г. Бушеро тиме даје своје лекарске савете, мени они нису потребни, јер је одвећ касно. Пре свега, господине, ја имам одобрење од мога малог доктора, који је много љубазнији од вас, и који ми је чак до-