Srpski književni glasnik

| пау

Нума РУМЕСТАН. 495

пустио и да по повратку одиграм један валцер у салону; истина, само један. У осталом, чим дуже играм, сав се свет ужурба око мене. Не знају да сам ја снажна, упркос мога вретенастог стаса, и да се једна Парижанка никад не разболи због сувишног играња. „Чувајте се... Не замарајте се...“ Једна ми доноси шал; други затвара прозор иза мојих леђа, да не назебем. Али најревноснији је од свију младић са отпорном снагом, који налази да ја имам фђаволски више отпора него његова сестра. То је тако лако; сирота девојка! Међу нама речено, мени се чини да се тај млади господин, доведен до очајања хладноћом Алисе Башелрм, окренуо сад мени да га ја утешим, и почео да ми се удвара... Али, вај! узалуд се мучи, моје срце није више слободно, оно куца само за Бомпара... Но, збиља, није Бомпар јунак мог романа. То је... То је... А гле, моје време је прошло. Рећи ћу ти то други пут, мргодна госпођице.

ХП ЈОВУЛОНСА БОК ЊУК (НАСТАВАК)

Онога јутра кад је Бањски Лисш објавио да су Његово Превасходство Г. Министар Просвете, Бомпар, аташе, и њихова пратња, одсели у Дофинским Алпима, у околним хотелима завлада велика забуна.

Баш је Га Гапа од пре два дана имала у приправности једнога католичког епископа из Женеве, и спремала се да га прикаже у згодан час; тако исто и једнога члана Окружне Скупштине из Изера, једнога судију из Таити. једног архитекту из Бостона, једном речи,

читав низ отмених гостију. Га Сћеџгепе је такође оче-

кивала једнога „народног посланика из ронског округа, с породицом“. Али и тај посланик, и судија, све побледе и изгуби се у пламеном сјају славе који свуда окружује Нуму Руместана. Само се о њему говорило и само о њему водило рачуна. Тражио се макакав изговор да се