Srpski književni glasnik

496 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

уђе у Дофинске Алпе, и прође поред малог салона у приземљу, окренутог башти, где је министар обедовао са својим дамама и својим аташеом; или да се посматра бацање кугала, омиљена јужњачка игра, коју је он играо са оцем Оливиери Мисионаром, једним страшно рута: вим свецем, који је, дугим бављењем међу дивљацима, усвојио њихово држање, урликао страшно при нишањењу, и замахивао куглом преко главе при бацању, као дивљаци својом убојном секиром.

Стасита појава министрова, његово пријатно држање, нарочито његова снисходљивост према ништима, освојише сва срца. Сутрадан по његову доласку, оба момка који служи на првом спрату објавише у трпезарији да ће их министар повести собом у Париз као своје собаре. Како су они били добри служитељи, Г-ђа Ложерон направи кисело лице, али не допусти да то примети Превасходство, чији је боравак чинио толико части њеном хотелу. Префект и ректор дођоше из Гренобла, у све. чаном оделу, да поздраве Руместана. Опат, настојник Велике Шартрезе — Руместан их је заступао на судуу парници оротив Премонтранаца и њиховог еликсира посла му са великом церемонијом један сандук најфинијег ликера. Најзад, дође префект из Шамбериа, да прими министрове заповести о свечаности полагања темеља за нову гимназију, која је пружала прилику да се у једном програмном говору истакне преображај целокупне наставе. Али министар је тражио да се то мало одложи: послови овога сазива. заморили су га, жели да мало одахне, да се одмори у кругу својих, и да на тенане спреми тај шамбериски говор, који има тако велики значај. И Г. префект је то јасно увиђао, и молио је само да буде извештен два дана раније, да би се постарао да свечаност добије потребни сјај. Камен темељац је већ чекао два месеца ; може баш причекати још док се славни беседник не разоноди.

У ствари, Руместана није задржавала у Арвијару потреба да се одмори, нити је овом сјајном импровизатору