Srpski književni glasnik

498 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

тирао, и који није достојан носити свој крст официра Почасне Легије, против циничног „вештог директора“ који бестидно расипа државни новац.

Алиси се најзад досади што не може да буде уловљена, те прекиде конац и побеже вукући за собом удицу.

Једнога дана, одлазећи у посету код Башелриевих, министар затече празну кућу, и оца, који му као утеху отпева свој најновији препев:

Дај ти мени што је твоје, Да добијеш што је моје.

Руместан покуша да буде миран месец дана, а онда оде опет да посети плодног стихотворца, који му сад љубазно отпева:

Све је добро кад је стомак пун...

и извести га да се даме тако добро осећају у бањи да намеравају остати тамо још толико. Тек онда Руместану паде на ум да га у Шамбериу чекају за полагање камена темељца тамошње гимназије, по једном његовом ваздушастом обећању, које би вероватно на томе и остало да се Шамбери не налази у близини Арвијара, где је баш министров лекар и пријатељ Жарас, чудним случајем, био послао Г-цу Ле Кеноа.

Они се сукобише одмах по његову доласку, у хотелском врту. Она се показа врло изненађена што га види, као да није тога истог јутра прочитала високопарну објаву у бањском листу, као да већ осам дана цела долина није разгласила долазак Његовог Превасходства, хиљадама гласова својих шума и извора, који су се разлегали на све стране.

— Ви, овде !

Он узе свој министарски изглед, и одговори достојанствено и одсечно:

— Долазим да обиђем своју свастику.

У осталом, он се није надао да ће затећи Г-цу Башелри у Арвијару. Мислио је да је она већ давно отпутовала.