Srpski književni glasnik

“'

5

Нума РУМЕСТАН. 499

— Шта ћете! морам да се лечим, пошто Кадајак тврди да ми је глас тако слаб.

Говорећи то, она га летимице поздрави очима, по париски, и удаљи се извијајући гласно један трилер, као тичица чији се умилни цвркут чује још дуго пошто је одлетела. Али од тога дана, она сасвим промени своје држање. То више није било рано сазрело дете које увек скакуће по хотелу, љуља се на љуљашци, игра крокета са Г. Полом и друге невине игре, које се забавља само с децом, и обезоружава и најстроже маме, и најмрзовољније свештенике својим детињским смехом и уредним похођењем цркве. Одједном се појави Алиса Башелри дива из Буфа, лепи и несташни хлебарски калфа, и поче скупљати око себе младе ветропире, приређивати излете и вечере, које ни присуство њене мајке није могло да сачува од рђавих тумачења.

Свакога јутра, једна отворена кола, са белим платненим кровом са кога су висиле ројте, дошла би пред хотел читав час пре него што би даме сишле у својим отвореним хаљинама, окружене четом веселих јахача, коју су сачињавали сви слободни и нежењени људи колико их је год било у Дофинским Алпима им околним хотелима: судија, американски архитект, и нарочито младић са отпорном снагом, кога дива сада, изгледа, није више доводила до очајања својом детињском безазленошћу. Пошто би се у кола потрпали огртачи за повратак и сместила на бок једна велика корпа са заиром, прошло би се кроз село крупним касом, путем за Картузијански манастир Светог Хугона, три часа вожње кроз планину, стрмом, кривудавом стазом, упоредо са врховима обраслим тамном јеловом шумом, која се спушта у понор, до запенушених потока; или би се пак ударило путем за Брам-Фарин, где се доручкује планински сир, који се залива једним црвенкастим, врло опорим вином, док се пред очима не почну обртати Алпи, и Монблан, и сав тај чаробни предео који се озго указује пред вама: ледени врхови, плавичасте хрбати, са језер-

32%

сре

инервише и и