Srpski književni glasnik

500 Српски Књижевни ГЛАСНИК. цима која се светле у подножју кршева, као разбијени комади небеског свода.

У повратку, спуштало се шоциљајком, у саоницама од грања, без ограде, на којима се човек мора грчевито држати да не падне, док оне лете као муња низа страну, или док их на блажим нагибима вуче какав брђанин, који никако не скреће с пута, било да иде преко кадифастих пашњака, или преко шљунковитог корита пресанулих потока, прескачући истом брзином стене и ши: роке поточиће, — док најзад не доспете доле, испребијани, задијани, цептећи целим телом, и засењених очију, осећајући се као да сте умакли каквом страховитом земљотресу. И излет би био лепо завршен тек онда ако цело друштво при повратку покисне у каквој планинској непогоди са муњама и градом, која би плашила коње, давала пре: делу драматичан изглед, и спремала им сензациони повратак: мала Башелри на боку, у мушком горњем капуту, са заденутим лештаркиним пером на капи, са уздама у руци, фијучући ревносно бичем да би се загрејала, и описујући опасни излет, — пошто сиђе с кола, — својим живахним и заједљивим гласом, севајући очима и јежећи се још од страха, разгонећи својом бујном младошћу студен од пљуска.

И да је бар, после свега тога, осетила потребу да се добро испава, оним дубоким сном који вас обузима после таквих излета по планини! Не, него би се тек онда у њиховој соби до зоре разлегали смех, песма, пуцањ шампањских запушача, доношење јела у невреме, помицање столова за картање, и све то над министровом главом, јер је његова соба била баш испод њене.

Неколико пута, он се пожали Г-ђи Ложерон, која је желела и да задовољи Његово Превасходство, и да се не замери тако корисним гостима. А после, да ли баш човек има права да поставља нарочите захтеве у овим бањским хотелима, које увек потреса одлазак и долазак гостију усред ноћи, вучење куфера по поду,