Srpski književni glasnik

506

Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

И дуље се нити, ко зраке топлине; запињу за звезде, везују сва тела. По њима одише васелена цела,

и струје ко етер у бескрајне тмине.

И кад свестан своје стваралачке моћи, он затресе мрежу, тада њоме крену жбуње, месечину, звезде, васелену,

и постаде срце очаране ноћи.

Вељко ПЕТРОВИЋ.