Srpski književni glasnik

СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ.

Поезијо српска, гусларева нево: Куда блудиш тако без пута и циља» Куд си тако зашла, заведена дево, Где Бог само куне, а не благосиља >

Ти суноврат паде у вртлог и збрку, Где се памет губи и где се ум мрачи; Тужно гуслар ћути, спушта главу мрку: Његов тежак уздах осуду ти значи.

Ти опеваш лудост, оргије и жене Блуднице, Химере и Венере лажне. Поезијо наша, кћери расе снажне ! Бол крвав и жесток тре и кида мене.

О куда си зашла» Куда тако одег

К'о слабо се стабло за обманом пови: Док твој јадни народ грца без слободе, Док се губе наде и нестају снови.

Народ овај хоће, тражи те и жели: Истинита буди, природна и ведра: С њим певај и плачи, и с њим се весели; И рашири свима материнска недра.

Буди пуна светлог, богоданог жара, Сећај се предака мученика пали! Дај истинских, силних, моћних неимара! И кај своје грехе! О, кај се и жали!

=