Srpski književni glasnik

508 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Поезијо српска! Врати се са пута,

Где си досад била залутала срамно. Ходи с нама, драга: с нама узајамно Отреси прах ружни с белих твојих скута.

Умиј своје лице росом сузе чисте, Све цветове поља у косе уплети; К'о анђео бели, што над нама лети. Чистоту јој духа подари, о Христе!

Па ко дева наша на Косову Пољу, Босиока узми смерна и јасмина,

Узми златан кондир руменога вина, Племенитост срца, милошту и вољу.

Запој срцем својим све што данас жедне, Помилуј им душе нежношћу свог ока; Висока ко радости ко бол дубока, Буди веран израз здраве расе једне.

Пружи своје усне, ти, Света и Чиста, Недирнуте ничим, ко невина дојка. Буди као алем што у тами блиста! Ти! Утехо! Друга Косовка Девојка!

Верна моја друго, дођи, и све води: Некад болна, тужна, сетна, ал не ледна; Некад смела, громка, али вазда чедна; О, води нас вазда Сунцу и Слободи!

ПРОКА ЈОВКИЋ. (НестоР Жучни)