Srpski književni glasnik

ВЛАШКИ ЦИГАНИ У СРБИЈИ.

Сви Цигани Краљевине Србије нису досељеници из једног краја, нити с једне стране. У главноме четири су правца, са којих су они долазили у Србију, па се према томе и разликују и називају : из Турске — Турски Цигани, из Влашке — Влашки Цигани, из Аустрије — Немачки или Банаћански Цигани, из Босне— Бијели Цигани. !

Колико је које од ових врста Цигана у Србији не може се тачно знати, јер статистика о томе нема података. Статистички податци о Циганима с обзиром на језик, којим говоре, не могу вредети и за њихово порекло. Добар део свију врста Цигана говори само српски, многи Влашки Цигани не знају више влашки, неки Турски Цигани међу Власима у Источној Србији говоре само влашки. По податцима пописа од 31 децембра 1900 године, влашки говори свега 4709 Цигана,“ а у ствари Влашких Цигана у Србији има много више, и ако су влашки језик давно заборавили.

Сви Влашки Цигани у Србији досељеници су из Румуније и из источнога дела Угарске. У Румунији се Цигани први пут помињу 1370 године. Откуда су тамо дошли још није начисто. По томе што Димитрије Кантемир, у првој половини ХУШ века, вели за њих да у Молдавији говоре језиком, који је измешан „многим грчким и

1 Види: „Српски Књижевни Гласник“, свеска за 16 март 1904, страна 483—436, свеска за 16 септембар 1907, страна 432 и свеска за 1 фебруар 1909, страна 202—209.

2 „Статистика Краљевине Орбије“, књига ХХТУ, страна 102—108.