Srpski književni glasnik

Влашки Цигани У СРБИЈИ. 511

Да би их учинили безопаснима стругали су им зубе и нокте и лако опаљивали очи, да не би добро виделе. Ови су се Цигани бавили понекад и трговином са коњима. Плаћали су годишњи данак као и Лингурари. Због својих рђавих особина били су страшило, где год се појаве. По занимању Урсари врло личе на Запаре (јарап), најдивљачкије скитачке Цигане у Турској, који воде мечке и мајмуне од места до места и од којих се неки преко зиме баве и ковачким пословима.: Могућно је да су Урсари потомци Запара, који су заједно са својим занатима отишли са Балканског Полуострва у Румунију. 3. Рудари (Кидап = Рудари). У почетку су вадили руде (тада == руда, отуда им и име: Кидаг == рудар) из рудника, а доцније су испирали и злато из река, те се навивају и Аурарима (Ашгтаг == златар). Аурари су давали кнегињама за накит три до четири драма злата. У време Димитрија Кантемира у почетку ХУШ века примила је кнегиња од Цигала Аурара 1600 драма или 4 оке чистога злата, а кнегиња Ст. Раковица добила је 1764 године од 240 Аурара 1254 драма злата. Па при свем том они нису били ништа имућнији од Урсари, с којима су и иначе у многоме слични.

4. Лајеши (Гајез == члан хорде, од 1а:е = хорда). То су Цигани скитачи, без сталног занимања. По особинама били су најгори од свију Цигана, али су у исто време имали највише слобода: смели су лутати по читавим кнежевинама Влашкој и Молдавској, према томе из које су, плаћајући само државни данак од тридесет гроша годишње. Имали су сем тога право да напасају своје коње поред свију путова и села. Већина се хранила само тицама или од крађе. И ако су били вешти и окретни у свима пословима, којих би се латили, радили су врло мало: дане су проводили у спавању, а ноћи у

ТА. 6. Разра, „Ебпдез зиг Јев Тећтећапез опц Воћетјепз де 7 Етрте Оботап“ Сопзфапшпорје, 1870, страна 22.

==