Srpski književni glasnik

. 514 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

обови су били потпуно туђа сопственост и без икаквих права. Они су могли бити продати, промењени, поклоњени и наслеђени. Личнога права вису имали, но су сматрани као ствари, којима се могло слободно располагати. И деца су им остајали робови; па чак и онај, који би се оженио Циганком робињом, или која би Румунка пошла за Циганана роба, постајали би робови. Због велике користи од њиховога рада коштала је једна циганска фамилија у ХУП веку у Молдавији четрдесет угарских форината, а у ХУШ веку три до четири стотине леја (један леј вредео је седамнаест хелера). Број Цигана робова био је око 1837 године у Молдавији на 3851 фамилија, а у Влашкој на 33.000 фамилија. Сву корист од Цигана робова имали су само њихови господари: манастири и племићи. Владаоци и држава од њих нису имали ништа, јер као год што Цигани робови нису имали никаквих права у држави, исто тако нису према њој имали никакве ни дужности: нити су плаћали државни данак, нити су ишли у рат.:

Понеки Цигани робови добијали су под закуп земљу за земљорадњу и сточарство. Понеки манастири и племићи, кад би имали Цигана више но што им је требало за домаћу службу и за рад, допуштали су им, да за извесну суму новаца могу за годину дана скитати и издржавати се од својих заната, обично ковања и грађења сита. Такви Цигани робови, ако би ишли у групама, такође су се називали Лајешима и живели су слично круниним Лајешима. Скитали су по својој вољи покоравајући се своме жуду и реду који је он одређивао и одржавао. Разлика је била само у томе, што су, у место круни, данак плаћали својим манастирима или племићима. Ако су пак ишли појединачно називали су се Модорени (Модотеат). И једни и други били су озлоглашени због рђавог владања и опасности које су причињавали. Али кад би њихови господари имали да граде какве грађе-

1 Ј. Ројек, „Гле Хсецпег 1л дег Викоу та“, Черновица, 1908, стр. 4.