Srpski književni glasnik

Влашки Цигани у СРБИЈИ. 515

вине или да предузму други какав већи посао, њихова је дужност била, да на сваки позив дођу и раде као радници, и за то су добијали по један грош дневно за храну. Иначе су робови били потпуно на располажењу својих господара и радили су послове који им се одреде и где се упуте. ј

Робови који су становали у сталним становима и чији су послови били стално на једноме месту, називани су Ватрашима (Уаћтав, од “акта == огњиште). Неки су Ватраши становали по селима, и поред тога што су радили земљу својих господара, они су били и бербери, кројачи, обућари и поткивачи. Већина пак Ватраша, који су припадала племићима, становала је у варошима, по бојерским кућама, где су употребљавани као кројачи, пекари, зидари, кочијаши, покућари, а жене су употребљаване за рибање и чишћење кућа, за бељење платна, шивење одела, за вежење златом и сребром убруса и марама, у чему су се особито одликовале. Код мањих бојера робови Цигани су били лакеји и кувари, и ако су, каои сви Цигани у опште, били врло прљави. У свакој племићској кући био је кривични законик за робове, који би што погрешили. Он је на Цигане примењиван са великом свирепошћу. Ако би Циганин заслужио какву казну, тучен је бичем без милосрђа. Чак су Цигане тукли и на фалогама,! али је ова казна доцније забрањена органичким регуламентом. Ако би Циганин покушао да бежи од свог господара, метао би му се оковратник, испуњен гвозденим шиљцима, који боду око врата, те не даду лећи ни заспати.

Међу Ватрашима су били најбољи музиканти у Влашкој и Молдавији. По типу су се у почетку Х1Х века били већ са свим преобразали и нису више личили на Цигане. Исто тако били су напустили и заборавили свој језик

1 Фалоге су нарочита справа за тучење штаповима по табанима. Она је тако удешена да се кривцу привежу ноге за мотку, коју двојица држе на раменима. а кривчеви табани стоје на више окренути и слободни.

33%