Srpski književni glasnik

ИК |

О жени у ГРКА И РИМЉАНА. 921 витој прошлости. Али се, с временом, тај положај ипак изменио, из различитих разлога. Грци и Римљани, пре свега, нису се развијали под истим условима, и онда су, разуме се, и њихови обичаји и друштвене уредбе морале да, с временом, претрпе извесне промене Осим тога, и једни и други долазили су у додир са разним народима, било на тај начин што су их покорили и асимиловали, или што су с њима, иначе, стајали у интимним везама; и сасвим је природно што је последица овог додира била извесна културна размена, размена у обичајима и институцијама. Код Грка је овај последњи разлог имао можда јачих последица него што ми замишљамо. Грци су кроз целу своју историју били у најинтимнијем додиру са оријенталским народима, па су по обрасцу оријенталске жене сужене и грчкој жени права и њена улога начињена врло пасивном. Жени су, по атинском закону, била оду. зета сва права. Она је, док је била код оца, била под ње. говом влашћу, доцније је дошла под власт мужа, а ако би остала удовица, дошла би под власт, и под још јачу контролу него икад дотле, свога сина или најближег мушког сродника. Чак би син могао да јој предложи или да је на какав начин нагна и да се преуда. Жена по атичким законима није могла располагати већом сумом од вредности једног медимна (== нешто преко 50 литара) жита, па ма колики мираз да је донела; у томе погледу жена је правно изједначена са малолетницима. У кући су жене живеле сасвим одвојено, у харему, у који мушки нису имали приступа. Излажење и кретање женино било је веома ограничено, и једна исправна жена, ако би уопште изишла, никада то не би чинила сама, већ увек у пратњи једне или више робиња. Али је жена излазила у веома изузетним случајевима, и уопште се мало појављивала у друштву. Жене су и позориште, које је иначе посећивао цео град, посећивале само по изузетку. Чак нису могле без потребе, и, понекад, без изричне дозволе, ни да прелазе из једног дела куће — из свога