Srpski književni glasnik

530 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Дидроа, Д'Аламбера и филозофа, њихових сарадника, обележава једно ново доба цивилизације. Жалим што не могу да се задржим на успоменама везаним за њ; јер ја волим ствари прошле и живим радо у друштву мртвих. Могу рећи са Маријом Робинсон: „Сирена воли море, а ја, ја волим Прошлост“.: Ја бих вам поверио, ако то није сувише говора о себи, да сам што сам боље могао проучавао неке трагове прошлости и да верујем да сам говорио праведно и с наклоношћу о извесној епоси из историје Француске.

И коме од нас не допада се да живи у прошлостир Ко од нас не осети покаткад потребу за тимр Било би сувише мало живети само у садашњости, која је само један тренутак који измиче одмах. Чули сте да се каже како је живот кратак: ви не можеле представити колико је он кратак; треба, да би му се дала човечанска и лепа сразмера, продужити га у прошлост и у будућност: у прошлост студијом, у будућност предосећањем и сном.

Да, сан! да, химера ! да, илузија! Без сна, без химере, без илузија, живот нема више смисла и не нуди више занимљивости. Знајмо саградити своје снове; знајмо дати им научну структуру. Тако, корисно је и лепо бити сањалица.

Моји драги Другови, не плашите се да ће вас сматрати утопистима, да ћете градити куле у ваздуху, да ћете стварати уображене републике, као Платон, Тома Мур, Кампанела, Фенелон. Утопист! то је уобичајена увредљива реч коју ограничени духови бацају великим духовима и којом политичари гоне господаре мисли. Празне увреде! Утопија је почетак сваког напретка; без некадашњих утописта, људи би још живели бедни и наги по пећинама. Утописти су положили темеље првих држава. Из племенитих снова изилази благотворна стварност.

Сневајте, драги Другови. Радите и сневајте, и нарочито, ох нарочито, не будите сувише разумни. Не бу-

1 „Тће Бреп Тоуез и зеа, апа Ј (ће Раз|“ (Ат Лапат батаеп, А. Магу Р. Кођпвзоп, Гопдоп, Етзећег Џппопе, 1886, р. 24).