Srpski književni glasnik

ЈИ

Позоришни ПРЕГЛЕД. 539

пуни кућу каде се она приказује. Изволите, сада, наћи законе укуса публике! Аларкон је, изгледа, имао право кад је, у предговору својих комедија, поводом публике, говорио о чудној „дивљој стоци“.

Нешто од историје Г. Јурија Платоновића Громбицког, централне личности овог комада, који, унаточ своме презимену, не познаје нимало Платонов морал, биће довољно да покаже како се, ни у погледу „фабуле“, Бишанга много не разликује од Љубави. Громбицки је, као у Љубави Бородачев, онај познати циник, фалсификатор и пијанац, — Громбицки је „снажан човек“. Јер, и он је, једнога дана, као државни чиновник, тргујући на свој начин са државном шумом, допао тамнице. То је довољно па да се закључи да је Громбицки, „снажан човек“, што у Потапенка, по ономе како Дарја закључује о Бородачеву, значи: „анђео кога су збацили с неба“, кога је средина свела на обичног неваљалца а који, међутим, има у себи све одлике вишега човека у моралном и интелектуалном погледу. Громбицки је, дакле, као сви „снажни људи“ у Потапенка, допао тамнице. Али, како је Громбицки виши човек, то ће он, гледајући кроз тамнички прозор, приметити, да у близини тамнице, тече један поток лековите минералне воде. Помоћу тога потока, Јурије Платоновић Громбицки показаће да је он нешто више. Додуше, тај су поток, пошто им је под носом, требали да пронађу Аркадије Максимовић Стоустов и Бакалински, лекари те вароши, или сам Черпатов, газда од тог имања и председник општине; али, пошто они нису ни фалсификатори, ни прељубници, ни пијанци, то они не могу имати у глави ону „бубицу“, о којој говори Гомбицки у једноме чину, — не могу имати проналазачког дара. Громбицки га има пошто је трговао са државном шумом и, доцније, и са својом женом. Пронашав тај поток који, у овоме комаду, игра улогу какве „спасоносне водице“, Громбицки је, чим је изашао из тамнице, почео да ради на томе да, помоћу те воде, спере сав морални кал са себе. Громбицки има