Srpski književni glasnik

.

овај ЊЕ

че

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Поводом ЈЕДНОГ ГОСТОВАЊА.

Апсолутно је немогуће ма и најмању уметничку важност дати оперетском епзетђје-у Осечког Хрватског Народног Казалишта. И да су код нас друге музичке прилике, нарочито да је и у нас развијен смисао за драмску музику, никоме ни на ум не би могло пасти чак и да забележи његово борављење у нашој средини. Толико је безначајан, безбојан и без икакве уметничке физиономије, да није био у стању задобити симпатије и неупућене публике. Његово сиромаштво још јасније истакнуто је тиме, што нам је свима још врло добро у памети богатство загребачке опере. А то је за Осечку Оперету врло, врло, непријатна ствар. Јер Загребачма Опера је донела једну велику уметност и снажно доказала да за њу има и пун уметнички смисао, да је на висини свога задатка и схватањем и квалитетима, док је Осечка Оперета дошла са репертоаром о коме се не може ни говорити, са делима која стоје испод нивоа, чак и просечне културе, са особљем који не импонује, — не зато можда што већи део његов нема певачких способности или недоучено пева и слабо глуми, тако је то у свима оперетским етзетшћје-има ; — него због своје неозбиљности, јер служи оперети, уметности неизмерне тривиалности, о којој озбиљан човек не може ни да води рачуна.

Зато ја нећу ни да говорим о осечком епзетђбје-у и репертоару за његовога гостовања у Београду. Али по-