Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 543

водом тога гостовања може се говорити о другим стварима — о нашим стварима, које су одавно на дневном реду и које нас интересују.

Осечка трупа је донела у Београд оперету, једну врсту музичко-драмских дела о којој се код нас у извесним круговима врло лепо мисли, и чак јој се придаје и нека виша уметничка важност. Оперета је, за неке наше људе, потребан почетак једнога вишега уметничког развоја, она је први ступањ преко којег публика мора да пређе ако хоће да се попне на висину уметничког разумевања. Неоснованост овога мишљења помогла нам је доказати Осечка Оперета, и то је једина ствар којом нас је задужила. Јер, својим радом она је из вечери у вече пружала све виднијих доказа : да је оперета једна уметничка мизерија, једно зло, које када отме маха може да стане на пут читавом уметничком развоју једне неразвијене публике. - |

И, чудновато, наша публика, која нема јачих музичких традиција, и до данас још није могла да се извуче из уметничке једностраности у којој живи, и добије мало ширу подлогу за општији и интенсивнији уметнички развој, та наша публика има дубоку антипатију према оперети! То се јасно истицало сваке вечери за време осечкога гостовања, а најјасније то је било оних вечери када су представе морале бити одказиване због слабе посете, и што је трупа напустила нашу, иначе врло широкогруду и гостољубиву престоницу, пре одређенога времена. Не би се могло казати да је то због немузикалности наше публике. На против! То све иде њој у корист. Јер када је имала прилике да слуша чисту и здраву уметност коју је интерпретирала Загребачка Опера, пунила је кућу и успела је не да скрати, него да продужи гостовање њено, и чује репризе „Мињон“ и „Аиде“ и „Мадам Бутерфлај“ и премиере „Оњегина“ и „Продане Невесте“. А пре Загребачке Опере је пустила да пропадне бивша „Београдска Опера“ баш због тога што има инстинкта за музичко лепо. Треба га само прихватити и разви-