Srpski književni glasnik

544 Српски Књижевни Гласник.

јати на здравој уметничкој основи, па ћемо добити задовољавајуће резултате. Не бежи наша публика од оперете због своје немузикалности, не можда зато што је оперета изнад њенога разумевања, него што јој је плиткост и површност, глупост и тривиалност, грубост и нискост њена врло јасна, што има толико урођене му“ зичке интелигенције да јој није било тешко прозрети је.

А оперета је имала у нас врло преданих поштовалаца. Било је и покушаја да се она одомаћи: тако злосрећна Београдска Опера. Она је, нарочито после беспримерно рђаво изведених и због тога потпуно неуспелих првих оперских покушаја, неговала само лакрдијуи оперету. М место успеха, она је неукусним репертоаром и посве слабом интерпретацијом баш помогла публици да што пре дође до убеђења : да се тако не негује права уметност, да све то постоји само ради трговачке спекулације. Заслужен неуспех Београдске Опере био је потпун. Он је највиднији доказ да је већ крајње време размислити о условима за правилан музички развој наше публике, и пружати јој оно што ће јој бити од користи, и што ће она са пуно љубави и одушевљења прихватили.

Код нас је оперета пропала, значи да је публика изнад ње. Тако звано „оперско питање“ је опет нере-: шено остало.

И онда се прибегло једном до сада најлепшим, али не и најбољем решењу његовом. Ангажована је Загребачка Опера да сваке године долази у Београд и приређује низ оперских представа. Ма колико да је Загребачка Опера на висини музичке уметности, у нашој средини, она неће постићи ништа у смислу Пошребнога музичког развоја публике. Јер, за наше прилике, нема поступности у њеноме раду, а нама је то данас потребније него све друго. Немамо права и не можемо да тражимо од ње да нас ради спрема нарочити репертоар. Јер узајамно симпатије које се гаје између нас, нису довољне да се и то учини. Средина у којој она ради има сасвим другу физиономију од наше, има и неких му-