Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 545

зичко-драмских традиција, има свој укус, своје захтеве и прохтеве, и све то мора да задовољи Загребачка Опера. Зато она може само да нам дође у госте, да нам врло лепо пева и глуми — али репертоар за загребачку публику. Може за неко време да нам пружи пуно естетскога уживања, које остаје у срцима оних који могу да га осете и разумеју, а заборављају га они за које је сјај музике сувише јак и богатство њено сувише велико. А њих баш и треба упутити. Њих ради се све и ради. Загребачка Опера ће нам увек бити добродошао гост, | али њен утицај ће престајати са њеним радом у нашој средини, и због тога, неће бити јачих последица у смислу систематскога рада на уметничком развоју публике.

А радити у томе правцу значи сређивати појмове

Е о музици и поступно уводити необавештене у њу. То | се може само сталним систематским радом. Није могуће . публици да разуме музику кад једне вечери чује веристичку, друге велику, треће комичну или националну оперу, талијанску, француску, руску, немачку, чешку, и тако даље, и тако даље. Тиме публика само губи директиву. Од тога неће имати користи ни она, а нарочито не:наша будућа велика српска национална музичка умет-

ност, која тек има да дође.

Нема уметника без публике. И све док и ми не добијемо праву музичку публику, нећемо имати ни правих великих и чистих српских народних уметничких дела, која би могла имати интернационалнога значаја и бити интересантна за цео свет. Стварање публике помажу највише уметници, и они носе сву одговорност ако квалитет публике не говори ласкаво о квалитетима уметника који ипак морају нешто да жртвују од свога уметничкога Ја, да би за будућност постигли сигурну подлогу за миран и правилан уметнички напредак.

Зато: место оперете, место националне музичке драме наших дана, која је неопходно потребна, али тек доцније, место веризма и сладуњавог „вердизма“, израженог у првим операма великог талијанског Маестра („Трубадур“,

85

зена аи

УУ

о и ~